Zakon refleksije objašnjava zašto privlačite iste ljude, mesta i probleme u svoj život

 

Foto:Shutterstock

Zakon misli — jedan je od 12 univerzalnih zakona, ponekad nazvanih zakonom privlačenja, iako u stvarnosti nisu ista stvar. Zakon misli kaže da ne samo da privlačimo određene okolnosti u svoje živote, već kroz percepciju drugih ljudi vidimo nagoveštaje ko smo. Istovremeno, bol i patnja nam pomažu da shvatimo gde nam je potrebno isceljenje, a osećaj radosti nam ukazuje šta nam donosi sreću.

Zapamtite, život se ne dešava vama, već je odraz vas samih.

Jeste je neverovatna tajna o životu koju znaju samo istinski moćni i uspešni ljudi. Sve se svodi na povratne informacije. Kada postoji konsenzus o onima oko vas, kada vidite obrazac u svojim neuspešnim vezama ili određeni redosled u činjenici da stalno gubite poslove zbog svoje neefikasnosti, postoje samo dve moguće reakcije na ono što se dešava

.Većina ljudi misli da je svet nepravedan i da su sami žrtve njegove nepravde. Misli drugih kreću se u drugom pravcu - oni razumeju da svet uopšte ne pokušava da ih kazni, već im samo daje povratne informacije.

Anais Nin je jednom rekla:

„Mi vidimo svet ne onakvim kakav jeste, već kakvi smo mi“.

A evo šta Ijanla Vanzant kaže o ovome:

„Ono što volimo kod drugih ljudi je ono što volimo kod sebe. A ono što mrzimo kod njih pokazuje sve što ne primećujemo kod sebe“.

Poenta je u tome da stepen naše percepcije sveta zavisi od nivoa razvoja našeg uma. Ovaj zaključak potkrepljuju rezultati jedne velike naučne studije: ljudi nisu sposobni za empatiju dok ne povuku paralelu između sebe i druge osobe. 

Kada se jednom stave u tuđu cipelu (čak i ako je to „majka“ ili „ta osoba dolazi iz istog grada“), moći će da izraze saosećanje i razumevanje.

Svest osobe je ograničena od rođenja. Većinu posla mozak obavlja podsvesno. Prema nekim procenama, 95% svih naših mentalnih i fizioloških procesa je podsvesno.

 Istovremeno, naše oči, uši i sva ostala čula rade zajedno sa mozgom, filtrirajući sve dolazne informacije i birajući samo najrelevantnije informacije za prenos u svesni deo uma.

Zato je brinuti mnogo lakše nego biti zahvalan - mozak jednostavno daje prioritet pretnjama.

Ali ono što mnogi ljudi ne znaju jeste da postoje mnogi obrasci i modeli ponašanja odgovorni za našu rutinsku interakciju sa svetom, koji se dešavaju bez našeg znanja, odnosno podsvesno. Srećom, svet služi kao ogledalo za sve nas: možemo videti kakvi smo jednostavno gledajući reakcije koje izazivamo kod drugih.

Ako zaista želite da znate koliko ste bili uspešni u životu, pogledajte oko sebe. Nijedna pojedinačna okolnost ne može pružiti sveobuhvatne informacije o vama, a trenutni obrasci, stavovi i stilovi ponašanja nikako nisu slučajni.

Ako se sada nađete u toksičnoj vezi, onda je to jasan znak nezadovoljene mentalne rane na koju bi trebalo da obratite pažnju. Ako uvek doživljavate radost i mir, onda živite uravnoteženim životom ili delujete u skladu sa svojim vrednostima, željama i potrebama.

Mnogo je lakše verovati da je svet haotičan i nepravedan i da dobijamo samo ono što nam je dato. Lakše je jer se na taj način odričemo odgovornosti i, samim tim, kontrole. Kao žrtve, glasno vičemo o tome u prazno, pogrešno verujući da, pošto nismo krivi, to automatski nije naš problem. 

Ljudi sa uspostavljenim stavom žrtve često se žale ne samo da bi privukli pažnju i saosećanje, već i da bi ubedili druge ljude da to reše, pokazujući svetu koliko je stvar ozbiljna. Ali život funkcioniše drugačije, i takvi ljudi se stalno nalaze u istoj situaciji, iznova i iznova.

Postoji mnogo načina da se protumači ovaj fenomen. Međutim, najpopularniji je zakon refleksije. Ovo je jedan od 12 univerzalnih zakona i zasniva se na verovanju da je postojanje same energetske matrice ispunjeno onim što osoba proizvodi, pa sve što se dešava u našem životu nije slučajno: to je način da testiramo sebe.

„Ako želimo da nešto promenimo kod deteta, prvo moramo shvatiti da li bi bilo bolje da nešto promenimo kod sebe“ — Karl Gustav Jung

Evo šta Beverli Blankar kaže o tome:

„Zakon refleksije je zasnovan na činjenici da je sve što vidimo oko sebe ogledalna slika našeg unutrašnjeg sveta. Ovo je jedan od najtežih zakona za ljude da razumeju i prihvate, jer smo navikli da mislimo da su naša osećanja sreće i besa uzrokovana samo drugim ljudima ili okolnostima. Pošto je sve oko nas vibracija, vi sami privlačite te spoljašnje situacije k sebi. Shodno tome, osoba koja vas iritira pojavila se u vašem životu samo zato što je sada vaša aktivna unutrašnja vibracija, a ona sama je ogledalni odraz svih komponenti vašeg unutrašnjeg sveta“.

To je glavni razlog postojanja zakona misli: ako ne shvatimo da držimo i održavamo određenu vibracionu frekvenciju, onda se nikada nećemo pomiriti sa tim i promeniti ovu frekvenciju kako bismo dobili ono što želimo od života. Shvatanje da smo sami odgovorni za sopstvene teškoće u životu je ogroman dar koji nosi veliki potencijal za promenu.

Pošto nedostatak razumevanja da je celokupno vaše životno iskustvo stvar vašeg ličnog izbora (bilo da su to podsvesne vezanosti, nesvesno ponašanje, svesna uverenja ili iste vibracije), na ovaj način sebi dajete priliku da ponovo birate.

To je ono što ljudi misle kada kažu da je život 90% kako reagujete i 10% šta se dešava oko vas: krajnji kvalitet vašeg života zavisi samo od vas. Način na koji mislite, osećate i delujete svaki dan je mnogo više povezan sa vašom sposobnošću kontrole nego što ste možda ranije mislili.

Jedan od načina da iskoristite zakon mišljenja u svoju korist jeste da obrnete inženjering svog života. Odredite gde želite da budete za godinu ili pet, a zatim razložite svoj konačni cilj na dnevne, nedeljne i mesečne podciljeve. Ovo će vam pomoći da postanete svesniji onoga što radite svaki dan i kako se to odnosi na vaše životne planove.

Razlika između ljudi koji su preuzeli odgovornost i kontrolu nad svojim životom u svoje ruke i onih koji se stalno osećaju anksiozno, bespomoćno i smatraju sebe žrtvama okolnosti, leži u odnosu između unutrašnjeg i spoljašnjeg lokusa kontrole.

Džilijan Fornije objašnjava lokus kontrole kao „nivo poverenja koji osoba ima u svoju moć nad događajima koji se dešavaju u njenom životu“. Ljudi sa unutrašnjim lokusom kontrole veruju da su lično odgovorni za svoje uspehe i stoga su potpuno fokusirani na njihovo postizanje. A osoba sa spoljašnjim lokusom kontrole je sigurna da je sve što se dešava van njene kontrole i stoga nema smisla pokušavati.

Nepotrebno je reći da istraživanja dosledno pokazuju istu stvar: ljudi sa unutrašnjim lokusom kontrole imaju mnogo viši nivo psihološkog blagostanja.

Zakljucak:

Shvatanje da imate više kontrole nad svojim životom nego što mislite zasnovano je na spoznaji da ono što se dešava oko vas nije slučajno. Kako komunicirate sa ljudima, koliko dobro napredujete u karijeri, koliko je dobro vaše zdravlje, sa kim provodite najviše vremena itd. - sve su to stvari na koje direktno utičete. Naravno, postoje neki spoljni faktori koji mogu ometati ili, obrnuto, doprineti vašem napretku. Ali na kraju, vi obavljate sav posao.

Razumevanje zakona misli stavlja vas na vozačko mesto vašeg života. Podseća vas da sve što iritira, muči ili donosi nelagodnost otvara mogućnosti za rast, promenu i razvoj, približavajući vas životu kojem težite.

cluber.com./Pripremila i prevela/Sanja Majdandzić